Putopis sa Sicilije

Ćao, svima!

Upravo sam se vratio sa Sicilije koja je bila ovogodišnja destinacija za letovanje  mojoj porodici. Putovali smo kolima preko Firence (spavali dve noći u odlasku i povratku) i Rima (noćenje u Salernu u oba pravca), tako da svrha puta nije bilo samo kupanje u tirenskom moru.

Otkud ja u ovoj kombinaciji? Pa ... bilo je tu raznih planova (Zakintos, Jerisos...), ali se sve raspalo sa prvim pogledom na moje ovogodišnje svedočanstvo (iskreno, ni sam baš nisam zadovoljan). I tako sam shvatio da ću more videti eventualno u porodičnoj kombinaciji, ili u budućnosti (daljoj ili dalekoj).



I tako eto mene na putu koji je, ispostavilo se na kraju, bio dug 5800km.







Pokušaću da vam dočaram kako je to izgledalo. Ako je nekom od vas  roditelj istoričar umetnosti (u mom slučaju otac), onda on zna već. Kad  se stigne u nov grad odmah se obiđe katedrala, muzej, galerija, značajne stare građevine, hramovi, bazilike,  trgovi, kapele, pa opet katedrala, muzej... Mamu zanima sve to (ne baš tako profesionalno detaljno) + tekstil + nakit + nameštaj +... Moj brat ima deset godina i njemu je centar grada tamo gde je McDonald`s. Međutim ima i on svoju oblast interesovanja: lopte, dresovi, stadioni i suveniri, sa osvrtom na magnete. E tu  sam već bio zabrinut da će po povratku sa puta naš porodični budžet biti opterećen kupovinom novog frižidera da bi stali svi magneti koje pokupovasmo.

A ja? Pa i mene interesuju razne stvari da pogledam... i naravno, wireless (a možda je ovo drugo ustvari prvo).

Firenca, Rim, Sijena, Bolonja..., ne mogu reći ništa drugo do da su lepi gradovi. A turista milioni: Kinezi, Japanci, Ameri, Holanđani, Švajcarci, a kad sam već kod njih i nas su Italijani držali za Švajcarce zbog tablica sa grbom koji liči, samo su boje inverzne.

Sicilija. Znam da je šašavo ali sve vreme očekujem da ću sresti nekog od članova porodice Korleone. (Meni je film Kum uvek bio glavna asocijacija za Siciliju). Naravno, ništa od toga. Uzalud tražim opasne face hladnog pogleda pod obodom šešira navučenog na čelo. Svi šeširi ružičasti, cvetni, uglavnom ženski, samo poneki slamnati na glavi kakvog bezbrižnog turiste sa fotoaparatom.

 Na Etnu se nismo peli. Posmatrali smo na putu za Kataniju kako se od  dima  koji neprekidno ispušta formiraju beli oblačići iznad vrha.

Mesina, Sirakuza, Katanija, Palermo, Taormina ... i naš Ćefalu u kom smo proveli deset dana. Moja mama bi rekla: prelepo, bajkovito, divno!

Normalno da smo u svim tim mestima obišli  katedrale i muzeje. I napravili cirka 2000 snimaka (čudo je ova digitalna tehnika).

 

More je bilo OK. Plaćaju se ležaljke, suncobrani, parking. Konzumenti plaža (s` akcentom na  ženske konzumente) takođe OK, mada, ako se čovek upusti u malo dublju analizu, blagu prednost dajem kupačicama na Savi.( nikad se ne zna ko sve čita ove tekstove po net-u)

Cene? Voda (mala)  1 do 1,5€, piće 2,5; sladoled isto toliko (najmanja veličina posude). Parče pice od 2,5 do 4€, palačinke slično. Ali moram priznati da sam najbolje pice jeo u Beogradu, a palačinke na Zlatiboru.

Noćni život? Pa mogućnosti su razne: milion restorana, bleja na plaži, bič volej (noćni  turnir), živa svirka...



I tako...Šta reći na kraju? Verovatno smo i ja i moji roditelji imali istu misao: nikad više u ovom sastavu na godišnji odmor! Ipak, niko je nije izgovorio.

Fakat je da različite starosne dobi nose sa sobom različite oblasti interesovanja. Ali, želeći da budem potpuno iskren sa vama, šetajući ulicama Sijene ili razgledajući eksponate u galeriji Ufici u Firenci potpuno sam ukapirao kako neko (poput mog oca) može izabrati da se bavi istorijom umetnosti za ceo život.

David