Blogovi u vreci :)

BUDIMO HUMANI LJUDI

U mojoj školi postoji tim profesora i pedagoga koji su sa  priče o humanosti prešli na dela. Radi se o prof. Dragomiru Jankoviću, pedagogu Dejani Dajesković-Timić i razrednoj Tanji Jocić-Stamatović.

Na jednom od časova razredna nam je spomenula da postoji mogućnost da pomažemo ljudima kojima je pomoć potrebna.

Moj kolega Žarko Zdravković i ja smo se prvi prijavili. Nakon nekoliko dana zajedno sa prof. veronauke Jankovićem i razrednom otišli smo u Верско Добротворно Старатељство.

  Iskreno, prvi utisak je svima bio strašan. Razerdnoj I meni zapao je ženski deo posla, tj. kuhinja, nije bilo loše, ja sam prala sudove dok je razredna pomagala ženama u kuhinji oko seckanja salate. Žarko je služio sa ostalim volonterima.Nakon nekog vremena,dobila sam zadatak da očistim ceo dzak krompira, a razredna luk. Meni je oko krompira pomagao jedan od volontera. Nakon nekog vremena Žarku je stigla pomoć-pridružio mu se naš drug iz odeljenja,Dušan Kralj.

Brzo smo se snašli I uhodali u posao. Nije mi bilo teško da pomažem jer znam da to nekome znači mnogo.

 Želim da naglasim, da smo se moji drugovi I ja sreli i sa  ljudima koji su obrazovani, neki su završili srednju školu a neki I fakultet. Bilo mi je teško da gledam  kako čovek može da ostane na ulici, kako lako može da sklizne.

To su ljudi koji imaju problem kako da prežive dan, kako da nahrane porodicu dok je nekim mojim vršnjacima problem što nemaju najnoviji telefon.

 Apelujem na sve mlade ljude koji imaju srca da nas podrže u ovome, I da u svojim školama pokrenu sličneakcije.

TO VAMA NE ZNAČI NIŠTA A NEKOME ZNAČI MNOGO!

Svako ko ima svoje stare stvari, može da odnese u Versko Dobrotvorno Starateljstvo-Francuska ulica broj 31. I sprat.

U subotu13.12.2014.prof. Dragomir Jankovic, pedagog Dejana Dajesković-Timić, razrednaTanja Jocić-Stamatovic, Žarko I ja bili smo gosti na radiju SLOVO LJUBVE, u emisiji Budimo ljudi, i govorili smo upravo o ovome. Bila nam je čast što smo bili njihovi  gosti, a posebna čast nam je što smo volonteriVerskog Dobrotvornog Starateljstva.  

Od sada u GRADJEVINSKO TEHNIČKOJ ŠKOLI volonterski tim učenika radiće stalno. ZNAM DA NAS IMA MALO, POKAŽIMO DA MOŽEMO MNOGO!

DIJANA RADOVANOVIĆ G32

ТАЛАС

Прође и матурски испит. Повуче се хиљадугодишња вода, а ваше се четворогодишње школовање, генерацијо матураната ГТШ-а 2014-те, завршава.

Нема дана да ми неко од вас не каже: Признајте да ћемо вам недостајати. Или: Како ћете ви сад без нас?  Ја свима одговарам исто, да једва чекам да вам видим леђа.

И то је тачно. Не лажем. Јер, просто, ово је ипак школа, а ја немам више чему да вас научим. Не мислим на бетон, ту нам ни наредне четири године не би биле довољне.  Али знања се стичу и заборављају, наука напредује и мења се, а новац и материјална богатства можете данас имати а сутра изгубити.  

Али, ако сте научили две ствари за ове четири године, а то је : да мислите својом главом и да радите поштено, све сте научили. Кажу да није тешко учинити праву ствар. Тешко је знати шта је права ствар, даље је све једноставно. Ви сте за ово време учинили многе праве ствари, сазревали и мењали се и деловали на мене по принципу спојених судова. Својим оптимизмом, непогрешивом способношћу да, као лакмус папир откривате какво ми је расположење, и поправљате га, искрено, некад прилично бесмисленим фазонима (бесмисленим, али делотворним).  Својом ведрином и спремношћу да помогнете, да учествујете, да се одазовете. Као онда кад смо организовали хуманитарни дан за Теодору. Па кад смо ишли на екскурзију (једну,али вредну). Кад сте певали на часу и играјући пантомиме толико се смејали да су из других одељења дошли да виде да нам се није нешто десило. Кад сте мислили да је двојка недостижна, а онда добијете петицу. Кад сам ја мислила да вам је двојка недостижна, а онда вам дам петицу.Кад сте мислили да ћете имати петицу, а оно двојка, добро, то баш није добар пример. Кад сте бриљирали на Вечери талената. Кад скроз скоцкани дођете у позориште Кад сте блоговали. Кад сте тражили своја права, кад сте били и кад нисте били у праву.

Нека тако буде и убудуће. Правите своје грешке, а не туђе. Користите свој мозак, јер је он јединствен и нико други нема такав. И будите поштени и према себи и према другима. Само тако ћете мирно спавати. А миран сан нема цену. И ма како изгледало у мутним временима, да сав талог исплива на површину, рекосмо на почетку да се чак  и хиљадугодишња вода повуче.

И једино што вам онда остаје , једино што вам не могу одузети, је самопоштовање, тај осећај да сте урадили добру, исправну, племениту ствар. Да сте урадили оно што треба да се уради.

И кад вам понуде нешто сумњиво и наговарају вас да прихватите јер, као,  нико неће знати, нису у праву. Ви ћете знати.

Немојте се продавати. Не дајте да вас купе. Немају они тих пара.

Верујте ми на реч. Јер ја свакако верујем у вас. У све вас заједно и у сваког појединачно.

И зато, добар ветар генерацијо матураната 2014-те. Добар ветар и пуна једра. Нека талас који направи ваш брод стигне и до старог и до новог копна. Нека траг који оставите у даљем животу буде јасан и дубок, као и овај који сте оставили у школи.

А да. И лагала сам .

Наравно да ћете ми недостајати.

                                                                   Тања ЈоцићСтаматовић

Kako je prošao izobrni dan Srbije 

iz ugla učenika

Iako vidno pospan, dobijam želju za pisanjem.  Mada  je pola dva, a sutra treba da se probudim u 7 i 20 i da krenem u školu, ne žalim se, jer znam da postoje učenici koji se bude pre prvih petlova.

E ovako, pre same, nazovimo priče, treba da damo jedan dobar uvod ove sage koja se odvila (ili odvija) 16.3.2014.

Jutro je, navijen alarm me obaveštava da se budim i da krenem da ispoštujem svoju građansku dužnost (po prvi put): da glasam. Iskreno, pomalo sam euforičan od cele te situacije, jer kako mnogi znaju, ja veoma volim politiku, a naročito politiku svoje zemlje, za koju mislim da je još posle 1989. postala deo psiho-socijalnog eksperimenta. Elem, zaputio sam se na stanicu trole broj 21, naravno, bez uplaćenog bus plusa. Sedam u trolu i posmatram stanicu po stanicu i za divno čudo nigde nema kontrolora, a ni policije, jer ipak mi imamo takve institucije koje veruju svojim građanima da se neće „švercovati'' i da će da se pristojno ponašati na biračkim mestima.  Vrlo lepo od njih.

Kada sam se iskrcao kod Studentskog parka i uputio ka biračkom mestu i na kraju glasao za partiju za koju mislim da ima veoma kvalitetan program, shvatio sam da nam je politička scena previše tužna, i da je narod, pre svega, previše umoran od svega ovoga što nas okružuje, mada i za taj umor mislim da je odgovoran onaj koji vodi  psiho-socijalni eksperiment nad nama.

Ceo dan, eto, do jedan i dvadeset ujutru (sutrašnjeg dana), pratio sam izborne rezultate, i došao sam do zaključka da smo previše tužni i jadni kao narod i nacija, da smo zaslepljeni lažnim obećanjima po ne znam ti ni ja koji put.

Mada  je to vrlo zanimljivo, vidiš  da su te lagali, da te lažu, i da će te lagati, a ti i dalje, brate Srbine, glasaš za njih i za  (j)Evropu.

Mada mislim da komentar koji može najviše da me iznervira je kada neko kaže:''Pa šta fali, biće bolje'' ili ''Srbija čim uđe u EU, NEŠTO NEŠTO NEŠTO''.

Te dve stvari što sam vam nabrojao su priče za malu decu. Nije mi jasno kako je svest kod omladine razvijenija nego kod starijeg čoveka (više od 33 godine) (hvala ti, Dimitrije, prim. prof.). Ja, koji ovo pišem, imam 19 godina. Mi kao nacija ne smemo da padamo i da odustajemo od nas samih, ne smemo da dopustimo da nas kradu i lažu pred našim očima.

 Sada, nakon cele te izborne farse koja je trajala previše dugo ako mene pitate, ostaje nam, Srbi, da budemo ovce, ovce koje će samo da žvaću i da ćute i da klimaju glavom.

Ne daj Bože da se neki čovek pobuni i ustane, jer nažalost, narod je toliko umoran da ne bi imao ko da ga prati.

Zato, dragi moji Srbi (a i ja s vama), pamet u glavu, i kada se osećate najumornije od cele ove naše situacije, ustanite i borite se za bolje sutra!

Niko bolji od Vas!                                                                              Dimitrijević  Dimitrije

Eto, tako to vidi naš učenik koji prvi put glasa.

Kao u onom Čotrićevom aforizmu: Lako je izabrati između dva zla, ali šta ćemo mi na našim izborima.

Ali nije sve tako  crno-belo (Zvezda je crvena). Jer, neki drugi naši učenici su jasno pokazali svoju izbornu volju, dopisali, zaokružili, snimili i poslali. 

Prvo sam mislila da bi onaj listić na kome pise ''ZA 2 IZ BETONA''  morao da bude nevažeći, ali su mi ''glasači'' objasnili da je to u stvari naziv liste.

 Kao  na pr., ''Za bolju Srbiju''.  Oni (glasači), zapravo žele da SVI imaju dvojku iz Betona. Oni se zalažu za Srbiju u kojoj bi dvojka iz Betona bila svima dostupna. Kakav uzvišen cilj. Kakva plemenita ideja.  Kakva bi to divna zemlja bila. 

Pored toga, smislili su i slogan: Biće sve u redu, kontrolni u sredu!

  Ovom prilikom pozdravljam sve koji su glasali za mene (obojicu), a i one koji nisu glasali za mene, i na na pitanje glasača da li će njihovi glasovi imati uticaja na  njihovu ocenu iz Betona, moj je odgovor nedvosmislen: apsolutno.

Tanja Jocić Stamatović

PS (Apsolutno da, apsolutno ne, apsolutno politički odgovor....)

Da li ste član biblioteke? (deo 3.)

  Fama o biciklistima

’’Beskrajne su tajne provincijskih biblioteka’’, kaže Svetislav Basara na početku svoje Fame o biciklistima, pre zbornika nego knjige, koju je  pre više od dvadeset godina posvetio tajni Evanđeoskih biciklista Ružinog krsta, inspirian tekstom iz jedne od tih biblioteka.

Shvativši da se o ’’najozbiljnijim stvarima može pisati samo na krajnje neozbiljan način, bar u našem vremenu’’, Basara konstruiše ’’priručnik ljudske ludosti doveden na nivo nauke’’ o tajnom društvu biciklista, koji su, baš,  ’’zahvaljujući potpunoj javnosti svog delovanja zaštićeni najvećom mogućom tajnovitošću’’.

Samu napravu, ’’đavolske dvokolice’’, ovako brat Gijom opisuje Velikom Inkvizitoru: ’’Umesto dva točka spojena osovinom, koja stoje jedan pored drugoga, kao u taljiga, gospar Engerand je napravio vozilo kome točkovi stoje jedan ispred drugog, spojeni gredom na kojoj se nalazi sedište. Svakome je jasno da takva naprava ne može da stoji uspravno, da se ne govori o kretanju.  Ipak se gospar Engerand očigledno uz pomoć načistih sila, uz veliku buku i vrištanje zaplašene dece spušta niz strme ulice na tom paklenom vozilu i sablažnjava sve koji tuda prolaze’’.

’’Posmatran odozgo... bicikl nam se ukazuje kao krst.  Evanđeoski biciklisti, nastoje da sve osmatraju odozgo..     što bitno menja smisao događaja na površini zemlje. Neka bitka na primer, učesnicima i posmatračima odvija se po zakonima gvozdene logike: branimo se kada smo napadnuti, jurišamo na neku kotu jer tako jačamo svoj položaj.Ali ako se ista bitka posmatra  odozgo, mi vidimo samo gomilu budala koja se haotično kreće tamo-amo, puca, ubija i gine.

Vrhunac biciklističke meditacije je odvojiti duh od tela i posmatrati samog sebe na biciklu s visine od nekih 100 metara, ali su retki bratstvenici kojima je to pošlo za rukom.’’

Zbornik, almanah, knjiga, Fama se može čitati unazad ili unapred, ili od sredine, sleva nadesno ili sdesna nalevo, a gotovo svaka rečenica u njoj daje odgovore  na pitanja koja vam nikad ne bi palo na pamet da postavite. Iz maštarije Fama lako prelazi u istoriju, te se u doba ’’lova na veštice’’,  kao krivci za sve loše što se dešavalo Srbiji, na tribinama dežurnih dušebrižnika, pored Vatikana i Kominterne, pominju i ’’nekakvi biciklisti’’.’’ Biciklisti su krivi za sve.’’

Na kraju knjige nalazi se spisak članova Evanđeoskih biciklista, grupa jugoistok , o kome David Albahari, u pogovoru Fame, kaže:

’’Taj spisak se, upozoren sam, menja od knjige do knjige, postajući sve nepouzdaniji, samim tim, sve istinitiji. Čak ni oni koji ne voze bicikl, poput mene, mogu se naći na njemu. Niko ne može da umakne istoriji. Niko ne može da umakne spiskovima.’’.

Te, tako, pored Miloša Crnjanskog, Mihajla Pupina, Leonarda da Vinčija. Olje Ivanjicki, Vojislava Koštunice, Miodraga Petrovića Čkalje, Teofila Pančića, Gavrila Principa i drugih navedenih članova društva, ovom prilikom predlažemo da se spisak proširi sledećim članovima: Polić Vladimir, Petković Igor, Brusać Jasmina, Kolašinac Miloš, Marjanović Marija, Vojislav Horvat, Medić Jovana, Marković Mirjana, Tanja Jocić Stamatović.................. .................................dopunite po nahođenju.............................................................................

ФЕСТАЏИЈЕ

 Oбећање

Од 28. фебруара до 9. марта, одржан је 42. ФЕСТ, Фестивал најбољих светских филмова, од оних који су номинвани (и добили ) највише Оскара (као што је ``12 година ропства``, који ми иначе уопште не препоручујемо, за разлику од ``Филомене``, коју препоручујемо, и обавезно, обавезно ``Крадљивице књига``), до потпуно некомерцијалних прелепих филмова, које сигурно нећете видети у биоскопима, као што су ``Скривено дете``, шведски трилер (можеш мислити, ал ма како чудно звучало, фантастичан), чешки ``Медени месец``, британски ``Обећање``, јапански ``Какав отац, такав син``, и многих других, који вам се могу свидети или не, али ће вам свакако проширити видике.

После  фестивала у Кану, Венецији и Берлину, највећа смотра светских филмова, не рачунајући наравно Холивуд, дешава се у Београду. Разлика је једино у томе што се на Фесту не додељују престижне награде. Нема Златне палме, Златног лава, ни Златног медведа, нема ``чак`` ни Оскара, али и без злата Фест опет сија некадашњим сјајем. Оним, када су, кажу, гости фестивала били Елизабет Тејлор и Ричард Бартон (замислите Бреда Пита и Анђелину Џоли у кафеу Сава центра пре пројекције филма, па онда њихову садашњу славу помножите са десет и стећи ћете увид какав је то догађај , кажу, био).

Тај ореол се полако враћа Фесту, јер све што вреди ипак опстаје. Они  који су имали среће, могли су пре премијере ``Невидљиве жене``, филма о тајном животу Чарлса Дикенса, да чују Ралфа Фајнса, славног глумца, који се опробао и као редитељ, чувеног Волдемора из Харија Потера , ``онога чије се име не спомиње``.    

Сала Сава центра,  као и Дворана културног центра, Дома омладине, Дома синдиката и реновирана Фонтана, све су биле испуњена до последњег места различитим људима, од министара, бивших и садашњих, преко глумаца, до студената и средњошколаца, којима је једно заједничко: сви су љубитељи филмске уметности, и сви деле ону усхићеност и неизвесност, кад у мраку биоскопске дворане чекају  да изађе шпица.

Јер, после шпице може да уследи чаролија.

 Прошле године у ово време у тексту ``Значи Јадници``,  обећали смо вам, да ћемо вас водити на Фест. И то смо и урадили. Гледали смо ``Гранд  Будапест хотел`` (опет са Ралфом Фајнсом), свакако необичан филм у монтипајтоновском стилу, и екранизацију једне од најлепших бајки свих времена ``Лепотица и звер`` (о човеку  у коме чучи звер, а када и физички постане звер, лепота и доброта, јер лепо је само оно што је и добро, у њему  поново буде човека).

Као у грузијском филму ``Мандарине``, кад главни јунак каже пријатељу: ``У кући су ми два смртна непријатеља, Чечен и Грузијац, али су обећали да се неће поубијати и ја им верујем. Још постоје људи који држе реч``, а пријатељ му одговара ``шта, и обојица су у твојој кући?``, тако и ми држимо реч. Макар били у страшној мањини.. Трудимо се да испунимо обећања и ништа не заборављамо. А сигурни смо да сте и ви такви. Или да ћете такви постати.

ИЗБОРИ (СЕ)

Опет?

Једно мало предавање о демократији

Шеснаестог марта наша власт очекује да, годину  и по после претходних избора, опет изађемо и гласамо. И сад је ситуација већ озбиљна, јер скоро сви ученици четвртог разреда имају 18 година, тј, право гласа.

Блогови у врећи осећају обавезу да вам презентују своје виђење демократије.

Дакле, демократија, или владавина народа, значи да  влада онај ко има  најмање педесет посто и један глас  припадника тог истог народа. Такође, демократски донета одлука, у било ком друштву, значи да је та одука добила  подршку минимум један глас преко 50 посто  чланова тог друштва, (који су гласали, наравно). Не  трећину, не 49 посто, чак не ни половину. Већину. Педесет посто и један глас. Ту нема изузетака. Само тако ће се спречити диктатура и само тако ће већина бити задовољ(е)на.

Међутим, свако задовољење носи са собом и одговорност. Одговорност за оно што сте тражили, одлучили, изгласали. И онда, када ствари крену по злу,   чује се оно чувено: шта сте тражили, то сте и добили.

Али, опрез! Ниједан прави демократа неће изрећи ту реченицу.

 Јер, сваки прави демократа зна да постоји само један услов, услов свих услова да се омогући демократска владавина, а то је смењивост власти. Нема напретка без промене. Да би власт могла да се мења, воља већине мора бити променљива. Једини начин да се мења воља већине је да се мења воља појединца, да појединац промени своју одлуку, своје сгавове.

И ето, наше кључне поруке.

Имате право на своје мишљење.

Имате одговорност за одлуке које сте донели.

Имате право да погрешите.

Имате право и да сазревајући, или услед промене спољашњих фактора, мењате своје одлуке, ставове, симпатије.

Немате право да не мислите својом главом.

Добро, имате, али није то ни лепо ни паметно.

А и нисмо вас тако учили.

И још нешто. Имате право да не изађете не изборе, ако тиме показујетзе свој став. Ако то радите само зато што нас мрзи, или што мислите да један глас, ваш глас, ништа не вреди, грдно се варате.

Сваки глас је важан.

Један глас је све.

 Ваш глас може да буде онај један преко педесет посто. Или да не буде. Како год одлучите. 

МИРЈАНА,  БИБЛИОТЕКА  И  ДОБРА  ДИРЕКТОРКА

Пре неколико дана почео је да се емитује на РТС-у Културни дневник, емисија о најзначајнијим културним догађајима  из региона. И, једна од првих вести била је о овогодишњим лауреатима књижевне награде Меша Селимовић, која се додељује 26. пут за роман који долази са ових наших балканских територија, тј свих земаља чији становници говоре сличним језиком (оним  којим је и овај текст написан).

Сви ви који сте присуствовали књижевној вечери Мирјане Ђурђевић, списатељице која је по професији грађевински инжењер а запослена као професор на Високој грађевинско-геодетској школи, можете рећи да сте се упознали и разговарали са једним од тих 26 добитника. Мирјана је  награду Меша Селимовић добила за роман ``Каја, Београд и добри Американац``.

 Зашто је добро присуствовати оваквим догађајима?

Прво, имате прилику да се упознате са различитим људима, са којима се можда никада не бисте упознали. Друго, можете да чујете приче које можда никада не бисте чули. Треће,  можете да видите нешто што можда никада не бисте видели. И четврто, и најважније, можете да осетите те добре вибрације и поделите их са другим присутнима.

Многи људи не присуствују нити једној књижевној вечери у животу (многи ни не прочитају ниједну књигу, или не оду ни једном у позориште, ал` добро сад). Важно је прихватити када вам се нуди нешто ново и добро. Можда вам се свиди. Можда вам се много свиди. Можда вам такав неки сусрет и такво неко вече и промени живот.

Како је било?

Мирјана Ђурђевић је наравно, као централни лик вечери, показала да није само мајстор писане, већ и живе  речи и избрисала границу између маште и стварности. Оживела је пред нама прљаву инспекторку Харијету, која је са својим бившим мужем, мртвозорником Доцом, прошетала  библиотеком, прошла руком кроз своју чупаву косу, и уз сочне повике отишла да разреши смрт Булета свиње, који је убијен у Академији наука. Психијатар Давор Дабић, алијас Радован Караџић у стварном животу, а у књизи ``Први, други, трећи човек`` доктор Шварц, који  лечи депресију тако шго преписује пацијантима писање поезије,  и кога јури на десетине двоструких агената, судара се са агентом руске тајне службе, који као сниматељ учествује у интервјуисању праве госпође Ђурђевић. Лепо је рекао Душко Ковачевић: ``Нема тога што можете написати, а да се на овим просторима неће остварити``. Ексклузивно смо сазнали шта ће бити са Харијетом, која је у последњој књизи остављена на операционом столу (али вам нећемо рећи), бавили се и грађевинском и здравственом мафијом, што у ``правом``, што у измишљеном (књижевном) свету, причали о страху и неустрашивости, убиствима нарученим у стварном животу, а која се остварују у литератури

.

Као у ``Каји, Београду и добром Американцу``, где је поред калмичке девојчице Каје, и сам Београд јунак романа, и то нарочито овај наш део са Пашином чесмом и лагумима, и некадашњим будистичким храмом, поред Мирјане, јунакиња књижевне вечери била је и Библиотека ГТШ-а. Иначе прохладна сала пуна компјутера, попримила је облик људске спирале, која прво стрепи, а онда се полако опушта и на крају ужива, која прати и учествује, реагује и смеје се,  ћаска и нуди сокиће и грицкалице, угошћава бивше професоре, а садашње саветнике, отвара прозоре да се расхлади, а врата, да они који нису могли да уђу, могу из ходника да прате догађања. Ту је наравно, и добра директорка Високе школе, Александра Костић, која подржава и прати своју колегиницу, а уз то промовише своју школу и договара се са вама кад можете доћи да је обиђете  и сазнате све о упису, пријемном и студирању. Првог марта, на Дан отворених врата Више школе, обићи ћемо ту лепу, светлу, комшијску зграду, осетити атмосферу и информисати се о свему што вас интересује.

И као што је Мирјана Ђурђевић, писац и грађевинац, убацила у ``Кају`` лик Мице Ђурђевић, несуђене архитектице и учитељице мачевања (фалио ми је лик за књигу, па сам помислила : ``па што то не бих била ја``, каже М. Ћурђевић), тако  и потписница ових редова убацује себе у овај текст, као ``модератора``, водитељку и некога ко је заиста, не само бескрајно уживао у друштву ових дивних људи и својих колега, него и као васпитача страховито поносног на вас, генерацију слободне деце ГТШ-а, на радознале, пристојне, младе и лепе, духовите, позитивне, и, са сетом примећујем, већ формиране људе  

Тања Јоцић Стаматовић

Lako je kad si kreativan (part III-dopuna)

              -kao Maja Dakić-

..........onda možeš šta  `oćeš......

Lako je kad si kreativan (part III)

...onda možeš da zadržiš duh Božića...

...makar na noktima...

Некад није довољно пожелети и чекати да вам Деда Мраз испуни жеље.

Некад је потребно донети неке одлуке и придржавати се истих, а жеље ће се онда саме од себе испунити.

Ми предлажемо, а ви одаберите  три, четири одлуке са листе (или додајте неку нову, само вашу), напишите их крупним словима и залепите папир на зид своје собе.

Бићете изненађени.

ЛИСТА

НОВОГОДИШЊИХ ОДЛУКА 

1)     Мислићу позитивно

2)     Бићу љубазан према свима

3)     Хранићу се здраво

4)     Почећу да вежбам

5)     Усвојићу кућног љубимца

6)     Гајићу цвеће (макар кактусе)

7)     Нећу завидети онима који су успешнији од мене, учићу од њих

8)     Нећу презирати оне који су мање успешни од мене, помоћи ћу им

9)     Нећу се нервирати због поређења са другима, јер знам да сам ја јединствен (а)     и    да, ако радим најбоље што умем, могу учинити многе добре ствари

10)          Даваћу непознатим просјацима на улици по неки динар, јер се никад не зна кад ће се  међу њима појавити  и неко познато лице

11)          Учинићу једно добро дело, нешто од чега ја нећу имати користи, али хоће неко из моје ближе или даље околине (врло важна и врло лака одлука, а невероватно лековита и самоисцељујућа, пробајте)

12)          Учланићу се у библиотеку и прочитаћу бар две књиге

13)          Положићу вожњу (али стварно)

14)          Нећу говорити ружне речи

15)          Даваћу само она обећања која могу да испуним

16)          Престаћу да грицкам нокте

17)          Редовно ћу сређивати своју собу (о, да)

18)          Отићи ћу на планинарење

19)          Одслушаћу једну оперу

20)          Помирићу се са особом А

21)          Разговараћу искрено са особом Б

22)          Коначно ћу позвати особу Ц да изађемо, па шта буде

23)          Научићу да кувам

24)          Бићу захвалнији/а (нећу се нервирати због ситница)

25)          Показаћу  својој породици и пријатељима да их волим, чак ћу им то и рећи

26)          Матурираћу (тј. постаћу зрео/зрела) у јуну

и  наравно

27)          Блоговаћу свакодневно

........и тако даље........

Срећна Нова 2014. година!

Da li ste član biblioteke? (deo 2.)

 U biblioteci, pored korišćenja interneta i pozajmljivanja knjiga, možete prisustvovati i poetskim večerima.

Kako to izgleda, pogledajte u Aktuelnostima, a mi ovde objavljujemo tekst jedne pesme Đorđa Balaševića. Kao što vidite, može i da se recituje, a ne samo da se peva. Nije slučajno  ’’ušao ’’ u čitanke.

BLUZ MUTNE VODE

Svašta se rodi u mutnoj vodi,lukava mrena i glupavi smudj,karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe što žive na račun tudj.

Malene one, većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže, stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne šaran,
to je bar, rutinska stvar.

Ko život vodi u mutnoj vodi,
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, što mnogim godi,
posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima rešava nekakav som.

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.

Ja pevam svoj bluz u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je, bar, rutinska stvar, rutinska stvar.

Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naidju krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj bluz u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.

Rutinska stvar.

Galerija likova (1.deo)

Čast da otvori Galeriju likova ima, naravno, onaj koji je obeležio prethodno stoleće i od koga se danima oprašta ceo svet.

Onaj koji je rekao:

„Borio sam se protiv belačke dominacije I borio se protiv crnačke dominacije. Negovao sam ideal demokratsog I slobodnog društva u kojem sve osobe žive zajedno u harmoniji I sa jednakim mogućnostima. To je ideal za koji  živim I koji želim da  ostvarim Ako je potrebno, za taj sam ideal spreman  I da umrem.“

NELSON MANDELA

 Posle  27 godina robije, na koju je osuđen zbog borbe protiv aparthejda, na izlasku iz zatvora, pozdravio je podignutom pesnicom okupljeni narod I rekao; ‘’I dalje ću se boriti protiv aparthejda! Osećam kao da moj život tek poćinje.’’. Imao je 71 godinu. Doživeo je 95-u, postavši u međuvremenu I predsednik Južnoafrićke republike. 

Knjiga, pod nazivom "Nelson Mandela by Himself", sadrži 2.000 citata.  

Evo nekoliko najpoznatijih, dok ne stigne u naše biblioteke

 ‘’Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da menjate svet.’’

"Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, već sposobnost da ga savladaš".

 "Da bi sklopio mir sa neprijateljem, moraš da radiš s njim, kako bi postao tvoj saradnik".

 "Dobro sam znao da tiranin baš kao i onaj koji je potlačen mora da bude oslobođen. Čovek koji drugom oduzima slobodu je zatočenik vlastite mržnje, zatvoren iza rešetaka svojih predrasuda i skučenosti uma. Kada sam izašao iz zatvora, to je postala moja misija: da oslobodim istovremeno potlačene i tiranina".

 "Mudro je ubediti ljude da čine neke stvari i navesti ih da pomisle da su do toga sami došli"

.
"Uvek deluje nemoguće, dok se ne učini".

 

KUDA ZA PREDSTOJEĆE PRAZNIKE I ZIMSKI

RASPUST?

Polako nam se približavaju Novogodišnji i Božićni praznici. Do zimskog raspusta je ostalo nešto manje od mesec dana i već bi trebalo razmišljati o idejama za dobar provod, uživanciju i odmor. Mi smo za početak izdojili jednu preporuku za Vas!

Obilazak vozom Srbije i Crne Gore prugom

Beograd- Bar- Beograd!

Pruga Beograd- Bar- Beograd se godinama smatra za jednu od najlepših pruga u Evropi. Ona godinama mami mnoge strane turiste, koji je uvek napuštaju oduševljeni i puni utisaka! Zvanično je počela sa radom 1976. godine.

Na pruzi postoji ukupno 254. tunela i 234 mostova. Zanimljivo je da se na pruzi nalazi drugi po visini most u svetu- Mala Rijeka ( 200m visine).

Putovati možete i danju i noću, mi vam preporučujemo putovanje danju zbog prelepog pogleda, prirode i još mnogo toga, pogotovo što će preko raspusta biti veliki broj predivnih snežnih deonica.

Dnevni polazak iz Beograda se obavlja svakodnevno vozom br. 431 koji polazi sa Glavne železničke stanice u 09:10 h.

Noćni polazak startuje u 20:10 h vozom br. 433.

Trajanje putovanja u jednom pravcu traje jedanaest sati.

Povratak iz Bara je svakodnevno dnevnim vozom u 09:00h i noćnim vozom u 19:00h.

 Putem sledećeg linka možete pogledati detaljan red vožnje Železnica Srbije:

http://w3.srbrail.rs/zsredvoznje/

 Cena karte u jednom pravcu sada, van sezone, iznosi 9,99 evra, što znači da je povratna karta nepunih 20,00 evra. Putem sledećeg linka možete pogledati način rezervacije, kao i ponude:

http://www.zcg-prevoz.me/beograd-specijal.html

 Mali delić putovanja ovom prugom možete pogledati preko fenomenalno odradjenog video klipa putem sledećeg linka:

 http://www.youtube.com/watch?v=znCdKeh-I68&list=HL1384863267

 Kroz par fotografija ove pruge ukratko ćemo vam predstaviti vozove koji se kreću tom prugom, kao I lepote koje možete videti putujući njome. J

Brzi medjunarodni dnevni voz 431. Dnevni voz

Brzi medjunarodni voz431. Dnevni voz.

Brzi medjunarodni noćni voz 433. Noćni voz

Most „Uvac“

Most „Mala Rijeka“

Kanjon reke Morače

Most u Sutomoru

 

Voz na 1.024 m nadmorske visine. U kanjonu reke Morače

Hram Sv. Jovana Vladimira u Baru. Poslednja stanica. J

 

Poslednja stanica- Bar. Na fotografiji prikazana Luka Bar, noću

Preporučujemo da pogledate mnoooogo više fotografija na mom sajtu putem linka dole i fejsbuk stranice „Vozovi i Železnička Infrsatruktura“.

http://vozovi-zeleznicka-infrastruktura.weebly.com/

Nadamo se da ćete uživati u putovanju ako se odlučite za ovu destinaciju, za koju sam se ja opredelio i obavestiti nas o utiscima. J

                                Priredio: Mladen Žarković.  

Da li ste član biblioteke? (deo 1.)

U  biblioteci se može naći svašta. Pored interneta, tu su I KNJIGE. I to ne samo one bez kojih nema dvojke iz srpskog.

Blogovi u vreći sa oduševljenjem preporučuju kultnu knjigu nobelovca Vilijama Goldinga ‘’Gospodart muva’’.

Grupa tinejdžera  nađe se na pustom ostrvu, bez roditelja, nastavnika,škole, dakle bez ikakve kontrole I veze sa spoljnim svetom.. Daleko od civilizacije, oni se organizuju I uspostavljaju sopstvena pravila i zakone, biraju  Vođu, dele se na povlašćene I potlačene.

A onda se pojavljuje Zver.

Jedna od najjezivijih, a takođe I najistinitijih knjiga koje smo pročitali.Shvatite je kao roman, kao naučnu fantastiku, kao horor, kao filozofiju, kao knjigu o zlu, koje je sveprisutno.  Jedno je sigurno: neće vas ostaviti ravnodušnim. I sad je pravo vreme da je pročitate. Prvi put.

Ako vas još nismo ubedili da potrčite u biblioteku, evo I dva citata iz Gospodara muva:

"Stvari su počele da se raspadaju. Ne znam zašto. U početku je sve bilo dobro..., a onda su ljudi počeli da zaboravljaju sve ono što je zaista važno."

"Mozda Zver postoji.
Mozda smo to samo Mi."

 ТРАЖИ СЕ 

Нестала страница Блогови у врећи.

У ноћи између суботе 12. и недеље 13. октобра, нестала је страница Блогови у врећи.

Последњи пут је виђена у реону ГТС Блоговање, између Југословенсог драмског и Народног позоришта. На себи има ручно сликане старке. Молимо поштеног налазача да је врати власницима. Није на терапији, али јесте на дијети. Воли музику, филмове, изложбе, књиге, екскузије и своје пријатеље. Одазива се на све хуманитарне позиве у својој околини. Њена вредност није материјална већ  сентиментална.

Не може се купити, јер се не продаје.

Може се реконструисати, али не знамо да ли ће бити иста, јер, упркос повременој оштрини, врло је питома и мила. Желимо да таква и остане и зато молимо све који имају било какву информацију која може бити од користи за проналажење странице Блогови у врећи, да нам се јаве.

ЗЛОЧИН И КАЗНА

Представа која нас је  поделила. Једни су  мислили да им је највећа казна гледање исте, а други да је највећи злочин што ови први уопште долазе у позориште (иако су се и једни и други понашали врло пристојно и били врло елегантни).

Коментари:

-Страшно сам се сморио, тако је статично

-Одлична је представа,

-Било ми је забавно јер сам седео иза професора

-То се свима нама дешава, то смо сви ми

-Зашто пију воду на сцени

-Ау, брате, не можемо да палимо, нема излаза

Е, видиш, тако се осећао Раскољњиков. Нема излаза.

Али, није заправо много важно да ли вам се представа допала, или не.

Ви имате право на своје мишљење.

Имате право да вам се не свиђа било које уметничко дело.

Било које.

Важно је уметности пружити шансу, не одустајати од ње. Тако ћете можда променити мишљење. На то такође имате право.

Наши ученици не одустају, а то се може видети по томе што су за следећу представу разграбили карте већ првог дана.

А Блогови у врећи ће уместо коментара препричати један пасус из Мајстора и Маргарите (М. Булгаков):

Један од главних јунака (представник сила мрака) спомиње Достојевског, на шта му саговорник каже да је Достојевски мртав.

`Грешка``, одговара наш јунак,

``Достојевски је бесмртан``.

Бесмртан.

Тако да ћете се стално сретати са њим. Пружите му шансу.

Lako je kad si kreativan (part 2)

~ Ksenija Šiljić ~

Kad vam, na primer, majka (rasejani GTŠ profesor)

uništi najbolje starke zaista vam ne preostaje ništa

 drugo do da budete kreativni,

A gde da nađete boje za tekstil i kako da ih koristite, kao i još mnogo korisnih saveta kako da ispoljite svoju kreativnost, možete naći na sajtu prodavnice

 http://www.kreativnihobi.com/



Naš doprinos za "Dan jezika"

Lako je kad si kreativan (part 1)