Dragi prijatelji, na raspustu smo već desetak dana i nije nam loše.

Mada, malo nam fale ti pismeni zadaci i kontrolne vežbe. Makar  neki grafički za juče da je bio. I devojka iz kopirnice me čudno gleda, otkad ni jednu svesku da donesem, pa bar neke „puškice“ da kopiram.

A i to ustajanje. Lepo se navikne čovek da jedne nedelje ustaje u pola sedam, a druge u dvanaest. Ovo sad svaki dan u dva,tri; malo je bez veze.

Kako je prošlo sa ocenama?

 Pa.., na kraju je sve ispalo OK, mada su dugo odolevale. U jednom trenutku je izgledalo kao da će one srediti nas!

Zato iduće godine već u maju čista situacija! Obećali smo. Ja sebi, pre svega. A sebe slagati je glupo skroz.

I tako... Navikavamo se na raspust. Ako se negde otputuje, šaljemo vam razglednice. A nadamo se da ćete se i vi setiti nas.

I lepo se odmorite, jer na kraju, zaslužili smo to, zar ne?

Jedino me  malo brine da će nas, kad se već srodimo sa ovim raspustom, septembar iznenaditi. Kao i svake godine.