I ove godine je u našoj školi radilo mnoštvo sekcija. Bili smo članovi raznih. Neki od nas su sebe našli u Likovnoj sekciji koju je vodio profesor Rajko Đurić. Iz svojih izvora, koje vam nećemo otkriti, došli smo do njegovih rečenica na temu rada sekcije i o umetnosti uopšte.

I navodimo ih ovde ceneći da ćemo svi biti bogatiji ako lepotu tih reči podelimo sa vama.

„Trudili smo se da pomoću umetnosti bolje razumemo svet oko nas i da pronađemo svoje mesto u njemu. Živimo u ovo naše doba koje isušuju razne krize, brige, nesreće, ratovi, stresovi i strahovi.

Često ni stariji nemaju uvek odgovore na te životne izazove. Zato mlade ne treba, posebno u sekcijama, opterećivati prevelikim zahtevima.Njihovo bavljenje umetnošću treba da sadrži elemente igre, ali ne one ozbiljne, već stvaralačke kojom se tumači i otkriva suština života.

Maštovitost je teško obuzdati, smestiti u Prokristovu postelju, usmeriti ka jednom i jedinom cilju. Ona uglavnom cveta gde, kad i kako hoće. Mladi treba da zarone u umetnost kao u virovitu reku. Poneko će se, možda, dohvatiti spasonosne obale. Ostali će biti vlasnici jednog lepog iskustva kojeg će se uvek sa radošću sećati i iznova proživljavati vreme kada su imali Sunce u glavi i buru u srcu.

I na kraju, možda se mnogi neće složiti, ali kao stari porcelan zvone mi reči starog kineskog mudraca Konfučija:

„Ako neko hoće da bude srećan jedan dan treba da se napije. Ako hoće da bude srećan godinu dana treba da se oženi ili uda, a ako hoće da bude srećan ceo život treba da gaji cveće i da se bavi umetnošću“.

Rajko Đurić, rukovodilac Likovne sekcije