PITANJE

Kada bih danas, ljudi, pokušao da vam objasnim kako je to živeti u svetu bez Fecabeook-a, Skype-a, Ask-a ili drugih gluposti koje nas svakodnevno zatrpavaju  kako dobrim tako i lošim njihovim stranama,   imam osećaj da  većina mladih ljudi ne bi shvatila poruku koju zapravo želim da prenesem svima onima koji još uvek pokušavaju da se snađu u tom svetu.   

          Ne tako davno, pre možda malo više od osam godina, otvorio sam svoj prvi facebook nalog. Mogu reći da nisam znao šta je to u stvari i čemu služi, ali sam ubrzo shvatio i počeo da se uklapam u tu Fejs zajednicu . Sećam se prve početne strane Fejsa, bila je dosta prostija nego ova sada. Status je služio za to da svoje prijatelje obavestiš o nečemu važnom, napišeš  dobar stih pesme, ili ostaviš neku svoju misao koja te trenutno obuzima. Facebook je osmišljen sa idejom da spoji ljude koji nisu u mogućnosti da se viđaju tako često, da im omogući da mogu da se dopisuju na brz način, razmenjuju slike, a da za to ništa ne plate. Sa Skype-om se ipak otišlo malo dalje u pogledu tehnike i slike, ljudi su mogli da se vide u trenutku, kao da su jedan pored drugog iako se možda nalaze hiljadama kilometara daleko.

          Ništa vam novo nisam rekao u prvom delu ovoga teksta ali je ASK , nešto što je i mene veoma zateklo iako sam uvek spreman za svakakve novotarije. Za one koji ne znaju šta je to Ask moraću da odvojim par rečenica na brzinu. Ask je društvena mreža koja svojim korisnicima (ali i onima koji to nisu ) pruža mogućnost da ljudima koji imaju svoje naloge na toj društvenoj mreži (p)ostavljaju pitanja u sanduče .Uz pitanje je moguće  ostaviti ime, ali takođe postoji i opcija za anonimno postavljanje pitanja. Kada se postavi pitanje korisnik kome je upućeno ima opciju da pre svakog objavljivanja pitanja izvrši selekciju i obriše pitanja na koja ne želi da odgovori. Iako sama ideja za pravljenje ovakve društvene mreže možda i može imati neke veze sa igrom istina-izazov (gde se postvaljaju pitanja na ne tako prijatne teme), suština je da  ova društvena mreza predstavlja  vrhunac onoga na šta se može baciti vreme.

          Masovna prijavljivanja na društvenu mrežu Ask nas dovode do jednog pitanja koje sam  mnogo puta čuo kao frazu nekog političara, glumca, ili neke druge javne ličnosti: “ JESMO LI SE TOLIKO UDALJILI JEDNI OD DRUGIH DA VIŠE NE POZNAJEMO NI SAMI SEBE DOVOLJNO DOBRO”?   

          Zasto bi čovek imao potrebu da sluša kritike (i komentare) o sebi iako ni  ne zna ko mu te kritike šalje? Nisam siguran da je  normalno reći ljudima  sve u lice olako, tek tako, iz dosade, provokacije ili samo  zabave radi. Do čega će nas dovesti razmišljanje da postavljamo pitanja, a da ne stojimo iza njih ili tražimo priznanja a da nismo svesni da nakon  priznanja  drugu osobu ne smemo ni u oči da pogledamo.

          Danas sve više mladih ljudi ima potrebu da odgovara na svakakva pitanja o sebi, svom odnosu prema nečemu, raznim glupostima, iako ne znaju ko im ta pitanja postavlja. Svedok sam vrlo (blago rečeno) ružnih  stvari koje su se pisale tamo, kao i događaja koji su usledili kao posledica nečega što se tu objavilo.

          Da li smo potpuno zaboravili na prijatelje?

 Prijatelj  je osoba koja zna sve o vama, vaše navike, šta volite a šta ne, čime se ponosite, sve vaše tajne strahove, događaje koji su vam promenili život. Osoba u koju imate poverenja kao i ona u vas,  koja vas nikada nije izdala zbog nečega ili nekoga. Nemojte dozvoliti da reč prijatelj izgubi smisao i suštinu svog značenja i zapitajte se koliko zapravo imate pravih prijatelja svaki put kada se povežete na društvenu mrežu.                

Jovan Miljanović