Свети Сава

Оснивач српске цркве, први архиепископ и просветитељ, утемељивач српске духовности и културе,  родио се 1169. године као најмлађе дете великог српског жупана  Немање и његове жене Ане, добивши име Растко.

    Још као младић показивао је велико интересовање        за духовне  лепоте. И док је  на двору  увелико припреман  за будућег владара Растко доноси одлуку која ће му потпуно променити живот. Знајући да не може рачунати на родитељски благослов, он са групом монаха бежи на Свету гору јер је био задивљен причама о њеној лепоти. И тако је дотадашњи принц постао монах Сава.

У грчком манастиру Ватопеду, Сава је водио строги монашки живот и ускоро постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским. После неколико година  Стефан Немања следи пример  сина, те и сам одлази на Свету гору где се замонашио и умро.

Огромне  су заслуге и  дела која је Свети Сава  даровао свом народу.

Издејствовао је код византијског цара и патријарха независност српске цркве и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе широм српске земље. У два маха путовао је на поклоњење светињама у Светој земљи.

Мирио је своју браћу  завађену око власти, мирио Србе са суседима и стварајући српску цркву, стварао кроз то државу и културу. Писао је и преводио српске списе, поучавао браћу и просвећивао народ. У Студеници отвара прву школу српске писмености и постаје духовни вођа и устројитељ српске државе.

Уносио је мир међу све балканске народе и радио на добру свих, због чега је био поштован и вољен.

Умро је 14. јануара 1236. године, по старом, односно 27.јануара  по новом календару, у Трнову. Мошти Светог Саве су пренешене у манастир Милешеву, одакле их Синан-паша диже и спали на Врачару 27. априла 1594. године. Данас се на том месту налази највећи православни храм на Балкану.

„Свети Сава извадио је прву личну карту српског народа,“записао је о светитељу академик Матија Бећковић. „Од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.“